Скупштина општине Градишка, у сарадњи са ЈУ Завичајни музеј Градишка и Градишким намјесништвом издвојила је новац за рјешавање имовинско-правних односа и откуп земљишта на археолошком локалитету Манастириште у селу Кијевци, чиме су створени услови за будућу изградњу манастира и пратећих објеката.
Археолошким истраживањем 2004. под надзором Завичајног музеја Градишка пронађена је средњовјековна црква за коју се вјерује да је дио манастирског комплекса Манастириште – Карановац, а наум локалне управе и Српске православне цркве је да ту поново подигну богомољу.
– То је био једини манастир на подручју Градишке и требамо покушати да га обновимо као значајан историјски споменик. Донијели смо скупштинску одлуку и откупили то земљиште за потребе изградње манастира Карановац – рекао је начелник Градишке Зоран Аџић и додао да је откупљено 33.000 квадратних метара, за шта је општина издвојила 50.000 КМ. Он је навео да је локална управа послије куповине пренијела газдовање земљиштем на Српску православну цркву.
![](https://muzejgradiska.com/wp-content/uploads/2019/03/Истраживање-гробова-у-унутрашњости-средњовјековне-цркве-1024x680.jpg)
Мјештани Кијеваца надају се да ће изградња манастира почети што прије јер би једна таква богомоља прожела духовношћу цијели крај, помогла народу да се, у тешком времену у којем живимо, приближи Богу и окупила младе у своје окриље.
Миладин Шокчевић, чија се кућа налази на километар од археолошког налазишта, каже да ће нови манастир много значити мјештанима тог села, али и сусједних, јер је та локација туристички драгуљ Градишке.
– Веома ми је драго што је земља откупљена и што су створени услови да се крене у изградњу манастира. Вјерујем да ће се изградњом манастира вратити живот селу, што би било од користи за читав крај – каже Шокчевић.
Археолози кажу да је назив локалитета Манастириште упућивао на могуће постојање манастира.
![](https://muzejgradiska.com/wp-content/uploads/2019/03/Погледа-на-читав-локалитет-Манастириште-током-археолошких-истраживања.jpg)
– Иако су многи аутори годинама указивали на значај тог локалитета, наводећи првенствено континуитет насељавања овог мјеста, на прво истраживање чекало се све до 2004. године – рекао је археолог и директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић.
Он наводи да је већ током тих радова било очигледно да је ријеч културно-историјском комплексу који се састоји од три археолошка локалитета: средњовјековне цркве са некрополом и пратећим објектима, римског сеоског имања и двије цркве брвнаре из турског периода. Истиче да најзначајнији налаз представља камена плоча исписана ћириличним писмом, која је пронађена у дограђеној припрати средњовјековне цркве и доводи се у везу са 1301. годином.
![](https://muzejgradiska.com/wp-content/uploads/2019/03/Средњовјековна-црква-на-локалитету-Манастириште-у-Горњим-Кијевцима-1024x680.jpg)
Након конзервације средњовјековне цркве, ове године ЈУ Завичајни музеј Градишка наставља са конзервацијом римског пољопривредног имања, а након тога постављаће информативне табле с циљем уређења археолошког парка Манастириште – Карановац, који треба да буде дио туристичке понуде онима који посјете овај будући манастир.
Монографија и изложба
У припреми је монографија и изложба које ће презентовати дугогодишња археолошка истраживања локалитета Манастириште, а јавност ће први пут видјети многе специфичне експонате. Међу њима је обиље накита из периода антике и средњег вијека израђеног од злата и сребра, оружја и оруђа од бронзе, натписи на латинском, ћириличном и глагољичком писму, специфичне посуде за разне намјене, те многе друге занимљивости које до сада нису биле презентоване музејској публици.
Извор: Глас Српске