ЈУ Завичајни музеј додијелио захвалнице за значајан допринос у откривању и очувању градишке културне баштине (ФОТО)

ЈУ Завичајни музеј Градишка је додијелио захвалнице за значајан допринос у откривању и очувању градишке културне баштине.

Захвалнице смо уручили господину Гојку Суботићу, госпођи Невенки Јовановић и госпођи Вери Вујчић.

-Немјерљив је значај потомака српских грађанских породица за проучавање градишке прошлости прије Другог свјетског рата, када је наш град доживљавао културни и просвјетни просперитет великих размјера, који је резултовао епитетом Мали Београд – рекао је директор Завичајног музеја Бојан Вујчић.

Др Гојко Суботић (Босанска Градишка, 1931) историчар је уметности, академик и научни саветник Византолошког института САНУ.

Рођен је у Босанској Градишки 11. августа 1931. године, где је провео детињство и похађао основну школу до избијања рата (1941). Ниже разреде гимназије је завршио у Београду и родном месту (1946), а више у Бањој Луци (1950). На Филозофском факултету у Београду студирао је историју уметности и дипломирао (1955). Након одслужења војне обавезе, током јесени 1956. године, радио је у стручним екипама на теренском истраживању и ископавањима у источној Србији, а затим у Публицистичко-издавачком заводу Југославија. Априла 1957. године је на матичној катедри уписао постдипломске студије и марта 1959. године одбранио магистарски рад са темом Везе између српског средњовековног сликарства и књижевности. У јуну исте године изабран је за асистента на Одељењу за историју уметности. Након одбране докторске дисертације Охридска сликарска школа XВ века, 1974. године изабран је за доцента на предмету Историја уметности југословенских народа средњег века. Јануара 1978. године је прешао на дужност директора Музеја примењене уметности у Београду. Од октобра 1979. године до пензије, августа 1998. године, радио је у Византолошком институту Српске академије наука и уметности. Био је, истовремено, дугогодишњи сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду, где је две године обављао и дужност управника. За дописног члана САНУ изабран је 27. октобра 1994. године, а 2003. за редовног члана. Од 1997. до 2000. године био је директор Галерије Српске академије наука и уметности.

У научним истраживањима посветио се проучавању српске уметности средњега века и њеним везама са Византијом и Западом, као и уметничком наслеђу Балкана у време турске власти. У овим истраживањима значајно место заузимају студије о споменицима XИВ века у Светој гори, метеорима, Водену, Касторији, Охриду и др. Недавно је објавио и преглед уметничког стварања на Косову и Метохији у XИИИ и XИВ веку, где су представљена монументална архитектонска здања са својим пластичним украсом и богатим зидним сликарством. Упоредо са историјско-уметничком и историјском анализом балканског наслеђа, посебну пажњу је посветио епиграфској грађи који данас чини замашан корпус и представља основу не само за темељно познавање споменика од XИ до XВИИИ века и услова у којима су они настајали него и драгоцени извор сазнања за историју, филологију, палеографију, помоћне историјске науке и др.

Добитник је Октобарске награде града Београда (1981), награде за културу Вукове задужбине (1999) и више других признања за стручни рад у служби заштите споменика културе. Синод Српске православне цркве доделио му је Орден Светога Саве првог реда (1998), а Номархион Атике са градом Атином почасну титулу Амбасадора хеленизма (1999).

Проф. др Вера Вујчић

Проф. др Вера В. Вујичић, редовни професор Факултета организационих наука у Београду, рођена је 1947. године у Београду од оца Вељка Ковачевића и мајке Наде Чубриловић. У Београду је завршила основну школу и гимназију, након чега се уписује на групу за Математику, Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, где 1970. године стиче диплому математичара. У периоду од 1970. до 1972. проф. Вујчић похађа постипломске студије на Рутгерс Универзитету у САД, где магистрира 1972. године са магистарским радом „А суперлинеарлy цонвергент алгоритхм фор унцонстраинед оптимизатион„.

Школску 1973/74. проводи на Математичком институту Универзитета у Штутгарту, где почиње да ради на докторској дисертацији, коју је у овом институту одбранила у мају 1977. За своју докторску дисертацију „А цонвергенце тхеорy фор линеарлy цонстраинед оптимизатион проблемс“ др Вера Вујчић добија прву награду на Конкурсу младих истраживача Балкана одржаном у оквиру ИВ Балканијаде студената и младих истраживача у Београду 1977. године.

Од 1972. проф. Вујчић је непрекидно у радном односу на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. Године 1975. бирана је у звање асистента за предмет Рачунске машине, програмирање и примена, а 1978. у звање доцента за предмет Математика. Године 1984. проф. Вујчић је изабрана у звање ванредног професора за Математику на ФОН-у, а 1994. бирана је у звање редовног професора за Математику и Операциона истраживања. У периоду од 1991-1994. проф. Вујчић је на ФОН-у обављала дужност продекана за наставу.

Проф. Вујчић је као спољни сарадник била ангажована више година у настави на групи за Математику Природно-математичког факултета у Београду. Била је ментор и члан комисија за оцену и одбрану више докторских и магистарских теза на Природно-математичким факултетима у Београду и Крагујевцу и на Факултету организационих наука.

Као позвани предавач. проф. Вујчић је одржала низ предавања на више универзитета у замљи и иностранству. У оквиру међународне сарадње боравила је на Карловом универзитету у Прагу и у Математичком институту у Оберволфаху. Године 1988. борави на научном усавршавању у САД, где гостује на Мицхиган Стате Университy, Иоwа Стате Университy и Боwдоин колеџу. У оквиру Немачког програма за академску размену (ДААД), проф.Вујчић је боравила 1992. и 2002. године на Техничком универзитету у Минхену, а март и април 2003. године проводи као гост на Институте фор Матхематицс анд итс Апплицатионс, Университy оф Миннесотта и на универзитету Нортхwестерн у Чикагу.

Од 1975. стални је сарадник Математичког института САНУ у Београду, где учествује у раду пројеката из области Математике. Од 1977. је непрекидно један од руководилаца Семинара за примењену и индустријску математику Математичког института, Математичког факултета и Факултета организационих наука.

Проф. Вујчић од 1986. активно учествује у раду Југословенског симпозијума за операциона истраживања СИМ-ОП-ИС. Била је члан Организационог комитета овог симпозијума од 1976. до 1979., а предесдник Организационог комитета 1980., док је од 1984. члан Програмског комитета СИМ-ОП-ИС-а. Као члан Програмског и Организационог одбора учествовала у организацији међународне конференције Курепа’с Сyмпосиум која је одржана 1996. у Београду под покровитељством Научног друштва Србије. Била је један од два едитора Зборника радова са ове конференције, објављеног у посебном броју часописа Сциентифиц Ревиеw. Рецензирала је низ чланака за часописе Публицатионс де л’ Институт Матхематиqуе, Математички весник, Матхематица Балканица, Матхематицал Программинг, Yугослав Јоурнал оф Оператионс Ресеарцх (YУЈОР), Сциентифиц Ревиеw, итд. Учествује у покретању часописа YУЈОР, где обавља дужност придруженог едитора од 1990. до 1997., када је именована је за једног од три главна едитора овог часописа.

Проф. Вујчић је члан Друштва математичара, физичара и астронома Србије, Америчког математичког друштва, Друштва за математичко програмирање и Друштва за операциона истраживања. Један је од оснивача Друштва за индустријску и примењену математику. Добитник је Повеље за заслуге у развоју операционих истраживања.

Извор: Wикипедија, Научно друштво Србије

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *