Истраживањем у архивима, државним установама, приватним колекцијама, породичним албумима, биљешкама свједока важних догађаја, историчар Бојан Вујчић је својим суграђанима у Градишки приближио прошли вијек обиљежен ратовима и масовним страдањима.
Вујчић је заслужан за богату архивску грађу, сврстану у неколико поглавља, која је у посједу “Завичајног музеја” Градишка. Недавно је објавио књигу “Босанска Градишка у Првом свјетском рату” која је, након промоције у граду на Сави, веома запажена на Сајму књига у Београду.
То је најкомплетнија књига о Градишки и околини у Првом свјетском рату која расвјетљава локалну историју у свим њенима аспектима те објашњава утицај најпознатијих породица и личности, сматрају Драгиша Васић и Боривоје Милошевић, рецензенти и професори на Филозофском факултету у Бањалуци.
– Ова књига се у највећем дијелу заснива на изворној архивској грађи коју посједује “Завичајни музеј” у Градишки. Поред недавно пронађене архиве котарског уреда из аустроугарског и периода Краљевине СХС у Босанској Градишци, кориштена је грађа Архива РС у Бањалуци, те БиХ у Сарајеву – појаснио је Вујчић.
Кључни документи који свједоче о периоду с почетка прошлог вијека пронађени су сасвим случајно, на тавану аустријске вијећнице саграђене 1896. године, приликом њеног реновирања прије неколико година.
– Ова архива садржи велики број службених и личних пријава, оптужница, судских рјешења и других докумената градског поглаварства, котарског уреда, окружног уреда те циркулара упућених од стране Земаљске владе босанскоградишком котару. То даје сасвим нову димензију, која није била заступљена у истраживањима послије Другог свјетског рата – рекао је Вујчић.
Он наглашава да аустријски документи указују на развијеност грађанског друштва у Градишки прије и након Првог свјетског рата. Евидентна је бројност националних друштава и удружења. Међусобно су сарађивали, није било компромитације, људи различитих националности су се уважавали, али је, каже Вујчић, то нагло прекинуто доласком НДХ и почетком Другог свјетског рата. Овај историчар је истраживачким радовима, књигама, изложбама докумената, расвијетлио друштвени утицај познатих градишких породица које су овђе живјеле у првој половини прошлог вијека.
Међу њима је наглашена улога породице Малић, посебно доктора Јована Малића, који је 1915. интерниран у Арад. Он се заједно са доктором Јовом Бокоњићем разболио од тифуса лијечећи интернирце у логору, који су му се, за доброчинство, одужили златним сатом.
– Многе познате и заслужне личности не смију бити заборављене. Међу њима су Вељко, Бранко и Васо Чубриловић, Тихомир, Светомир, Петар и Душан Суботић, Симо, Ђорђе, Јован, Владимир и Даринка Малић, Мирко Томовић, Петар Билбија, Милан Сабљић, Ђорђе и Милан Тодић… Они су много дали и много патње поднијели да би се изборили за свој народ и свој град, за слободу српског народа – сматра Вујчић.
Он је код градских власти иницирао давање имена Даринке и Владимира Малића, Јове Бокоњића и других њихових савременика градским улицама. Из многих докумената које је Бојан Вујчић пронашао у државним и црквеним архивама у Бијељини, Бањалуци, Београду, Сомбору и другђе јасно је да се историја заиста понавља.
– Оно што је овђе заустављала, спречавала Аустро-угарска, дешава се и данас. Увијек су странци овђе настојали елиминисати српско писмо, ћирилицу, језик, културу, образовни систем… У то вријеме трговачки слој био је водиља у сфери културног и националног идентитета. Трговци су се школовали у иностарнству, познавали више иностраних језика, помагали рад „Просвјете“ и школовали младе – закључује историчар Бојан Вујчић, веома предан изучавању историје градишког краја.
Важни датуми у новембру
Преврат односно промјена власти у Градишки након Првог свјетског рата наступили су 1. новембра 1918. када је формиран пододбор Народног вијећа на челу са доктором Јованом Малићем. На мјесто среског начелника умјесто Јохана Стонавског постављен је доктор Милан Тодић, син богатог градишког трговца Ђорђа Тодића.
Са српском војском, која је у тадашњу Босанску Градишку ушла 9. новембра 1918, почели су пристизати српски добровољци те отпуштени заробљеници из казамата широм Европе.
Извор: Српска инфо