У недавно објављеној монографији „Сакрална архитектура Бањалучке епархије“, чији је издавач Архив Републике Српске у сарадњи са Завичајним музејом Градишка, три аутора битно су расвијетлила ову тематику у назначеном простору, од Миланског едикта до краја Средњег вијека.
Аутори ове богато илустроване публикације, археолог Бојан Вујиновић, теолог Славољуб Лукић и историчар Марко Јанковић, нагласили су да то представља кључно поглавље, које јасно говори о развоју црквеног живота.
– Базилике, манастири, манастиришта и црквишта на територији Бањалучке епархије свједоче о више од 1.500 година православне цркве на јасно ограниченом простору. Област која је административно припадала овој епархији, од њеног оснивања 1900. године, обухватала је углавном подручје Босанске Крајине, чији први помен налазимо 1593. године у запису из манастира Подмалинско у Црној Гори – казао је за Српскаинфо теолог Славољуб Лукић.
Базилике
Прве базилике на територији Бањалучке епархије, подсјећа археолог Бојан Вујиновић, саграђене су након Миланског едикта, у другој половини четвртог и првој половини петог вијека.
– О томе свједоче материјални остаци сакралних грађевина пронађених на подручју Бањалуке, Приједора, Лакташа, Новог Града и Котор Вароша. Посебно је значајан рановизантијски град Балкис, пронађен у Бакинцима код Лакташа, са три базилике, који је највјероватније представљао епископско сједиште – сматра Вујиновић.
Наглашава да су најстарији материјални трагови средњевјековног манастира на подручју Бањалучке епархије пронађени у Горњим Кијевцима, близу Градишке, на локалитету Манастириште-Карановац. Они се доводе у везу с периодом 13. вијека, а трагови средњевјековне некрополе, формиране око манастирске цркве, указују на ранији период, 11. и 12. вијек. Такође, каже Вујиновић, у Кијевцима и цијелом Поткозарју, односно на подручју Бањалучке епархије је и велики број манастиришта и других црквених, сакралних објеката.
Манастири
На подручју Бањалучке епархије налази се шест манастира: Гомионица, Крупа на Врбасу, Липље, Моштаница, Осовица и Ступље.
– Међу најстаријим сачуваним средњевјековним манастирима на подручју Бањалучке епархије свакако је Крупа на Врбасу, испод средњевјековног града Врбаса. Први, посредно сачувани писани помен овог манастира налази се у повељи папе Хонорија III, који наводи више манастира, цркава и манастирских имања реда Светог Василија, а међу њима и манастир Врбас – каже теолог Славољуб Лукић.
Истраживања на овом подручју, посебно новијег датума, доказ су знаменитог српско-православног градитељства и важан дио за боље разумијевање црквене организације и традиције.
Кључну улогу у томе имају базилике и манастири, сматра историчар Марко Јанковић.
– Суштина монографије је, поред осталог, настојање да укажемо на тренд маргинализације ових тема и наших манастира, још у вријеме Краљевине, а потом и СФР Југославије. Тада је у БиХ постојала другачија историографија, која није била наклоњена истраживању историје Српске православне цркве. Тада су сви манастири на подручју Бањалучке епархије проглашени нововјековним, без било каквих дубљих анализа и истраживања – подсјећа Јанковић.
Он сматра да је интензивно истраживање почело новијег датума, повезујући то с настанком Републике Српске. У таквом напору, казао је Јанковић, настала је и монографија “Сакрална архитектура Бањалучке епархије”.
Дио овог археолошког, сакралног и духовног блага српског народа је истражен, али је извјесно да ће обновом угашених манастира, откривањем трагова базилика и црквишта, оквир сакралне архитектуре Бањалучке епархије бити употпуњен.
Похвале
Похвале за монографију, као ново и цјеловито дјело, изнијели су, поред осталих, јеромонах Методије Крагуљ, настојатељ манастира Гомионица, протосинђел Теофил Димитрић, настојатељ манастира Осовица, Дејан Дошлић, асистент на Филозофском факултету Бањалука, и Бојан Стојнић, директор Архива Републике Српске.
– Аутори монографије су тројица изузетних теолога, археолога и историчара, који су дали нову димензију важној теми из домена архитектуре Бањалучке епархије. Остварили смо и добру сарадњу са Завичајним музејом из Градишке на пољу издаваштва. Монографија коју ћемо промовисати у Бањалуци, а потом Београду, настала је у поводу осам вијекова аутокефалности СПЦ, 120 година од оснивања Бањалучке епархије и стотину година од успостављања српске Патријаршије – казао је Стојнић.
Извор: Српска инфо
Видео: