Историјски час код “Рањене птице” у Горњим Подградцима

Код споменика Рањена птица” у Горњим Подградцима дана, 11. јуна 2022. године је одржан историјски час и сусрет чланова градишког СУБНОР-а и Удружења логораша Другог свјетског рата из Републике Српске.

Сусрету, који је организован поводом 80 година од почетка офанзиве на Козари и у знак сјећања на страдале у Другом свјетском рату, посебно дјецу Козаре и Поткозарја, присуствовало је око 40 чланова Вијећа српске националне мањине из Ријеке.

Предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата, Добрила Кукољ истакла је да Градишка једина у Републици Српкој има споменик посвећен страдалој дјеци Другог свјетског рата, због чега је и мјесто које редовно посјећује.

-Битно је да млади долазе овдје јер је култура сјећања нешто што морамо његовати и преносити на будуће генерације. Требамо мислити да ако нам се понови зло да му идему у сусрет, спријечимо га и не чекамо. Не смијемо да заборавимо ратове у којима смо претрпјели зло, да се не понови ни нама нити било коме другоме – нагласила је Кукољева.

Предсједник Градског одбора СУБНОР-а Градишка Никола Крагуљ рекао је да борба за истину мора бити константна, посебно у овим неизвјесним временима када се искривљују историјске чињенице и не поштују никаква правила.

-Треба сачувати истину о ономе шта се дешавало на овом простору, а будуће генерације да не дозволе да неко поново покуша да овлада овим народом неком својом новом логиком и другом искривљеном истином – поручио је Крагуљ.

У програму историјског часа код споменика “Рањена птица” учествовао је хор Основне школе “Младен Стојановић” из Горњих Подградаца, књижевних Небојша Иваштанин и историчар и директор Завичајног музаја Градишка Бојан Вујчић.

-Споменик “Рањена птица” у Горњим Подградцима симбол је страдања дјеце Козаре и Поткозарја. Градишка је у Другом свејтском рату изгубили око 16.500 становника, међу којима 5.415 дјеце до 14 година – рекао је Вујчић.

Изграђен је 1983. године на иницијативу хрватског новинара и књижевника Марина Зурла, дјело је словеначког скулптора Тоне Светине и тада је био стјециште бројник књижевника, умјетника и новинара који су његовали антифашистичку идеју.

Фото галерија: