Снимањем играних сцена у поткозарском селу Машићи, на рјечици Јурковици, завршен је посљедњи сегмент документарно-играног филма „Камен памти“.
Филм је посвећен Бориславу Њежићу, најистакнутијем српском мозаичару друге половине XX вијека, поријеклом из околине Градишке.
Њежићев лик из раног дјетињства, када је умјетнички таленат открио на поткозарским потоцима и ријекама, градећи мозаике од разнобојних облутака, тумачи седмогодишњи Петар Угрен из Српца, члан Школе глуме Душка Мазалице.
Бојан Вујиновић, директор Завичајног музеја из Градишке и продуцент филма, наглашава да је Угрен маестрално одиграо улогу и још више гледаоцима приближио склоности Борислава Њежића, ђечака неограничене љубави према камену.
– Борислав Њежић је архитип козарског дјечака, који је то остао до краја. Када је одлазио, у неке друге свјетове, да међу њима буде свијет, како би то рекао Васко Попа, и тада је вјероватно отишао као козарски дјечак – подсјетио је Вујиновић на изјаву Њежићевих колега и пријатеља у филму “Камен памти”, који веома јасно свједочи о његовој умјетничкој величини и привржености завичају, селу Романовци.
Он је из родног краја давно отишао у Београд, завршио Ликовну академију, одсјек монументално сликарство, и створио веома цијењено умјетничко дјело.
Њежић, који је преминуо прије двије године, у дјетињству је, убрзо након Другог свјетског рата, из завичаја, гдје је све било порушено и спаљено, осиротило, тјеран потребом за бољим животом стигао у Београд, међу бројном козарачком дјецом.
Тражио је и пронашао у великом граду свој пут у умјетности, у срж камена, гдје је препознао себе, указао на неслућене могућности које крије најстарији материјал.
Осим филма, чији је сниматељ Зоран Пилиповић, а асистент Данијел Шпадић, у Градишки ће се наредног мјесеца одржати Међународни симпозијум о камену “Борислав Њежић”.
– Биће то јединствена оаза умјетника из цијелог свијета, који ће својим ђелима градити музеј на отвореном и на тај начин оживјети лик и дјело овог врсног мозаичара – наглашава Бојан Вујиновић подсјетивши да су се на међународни конкурс пријавили умјетници из Аргентине, Израела, Русије, Египта, Белгије, Португала, Македоније, Румуније, Туниса, Шпаније, Србије и других земаља.
Они ће након селекције донијети дух своје земље у Градишку, која ће, сасвим сигурно, увјеравају организатори, за неколико година постати препознатљива по каменим скулптурама и мозаицима.
– Мозаици од камена израђени на колонији добиће стално мјесто на савској обали, на култном шеталишту, а мјесто скулптуре изабраће аутори у договору с локалном управом и Завичајним музејем. У оквиру симпозијума биће приређена и предавања за студенте Академије ликовних умјетности Републике Српске и чланове републичких удружења ликовних умјетника – објашњава Вујиновић суштину више програма у Градишки од 7. до 15. септембра.
Истовремено, за основце биће приређене радионице мозаика и скулптура, како би препознали основе ове умјетничке форме.
У Јавној установи Завичајни музеј Градишка биће приређена изложба ”Камен у архитектури и умјетности”. Приређивач ове изложбе, која презентује вајаре, мозаичаре и архитекте из Шпаније, Србије, Кине, Јапана, Перуа, Италије, Хрватске и других земаља је Удружење “Камена колонија” из Београда, која је и суорганизатор Симпозијума о камену “Борислав Њежић”.
– Боро је волио своје село, Поткозарје, Градишку, Бањалуку… Често је причао о људима тог краја, својим земљацима. Све чешће је, како су године пролазиле, тамо одлазио и трудио се да помогне, да умјетничким изразом подари нешто вриједно и трајно, да остави свој печат у завичају – казала нам је Борина животна сапутница Љиља Њежић, срећна што ће се Боро, кроз свој умјетнички израз, „однекуд између звијезда вратио својим облуцима и своме крају“.
ЗАГЛЕДАН У КАМЕН
Петар Вујошевић, аутор ретроспективне изложбе у РТС такође је надахнуто говорио и писао о Њежићу.
– Бору и након његове смрти посматрам као човјека загледаног у природни материјал стар више милиона година. Природа је правила један свој запис на материји, на камену. Боро је препознао тај запис и на њега надоградио свој умјетнички свијет – рекао је Вујошевић закључивши да „његов мозаик на нови начин открива суштину умјетности“.
Извор: СРПСКА ИНФО