У галерији Завичајног музеја Градишка дана, 16. октобра 2025. године је одржано занимљиво предавање под називом “Археологија у домаћој кинематографији”, које је привукло пажњу градишке публике.
Догађај је дио пројекта Завичајног музеја Рума, насталог у оквиру манифестације „Година археологије 2025“, а циљ му је био да се кроз одабране филмске инсерте анализира како је археологија, као наука и струка, представљена у југословенском играном филму од 1945. до 1990. године.
Предавач, дипломирани археолог Лазар Марковић из Завичајног музеја Рума, говорио је о томе како су археолози и њихова истраживања били инспирација различитим популарним дјелима, те у којој мјери су филм, књижевност и визуелна умјетност приказивали ову специфичну струку.
– Моје уже интересовање је период млађег гвозденог доба. У склопу манифестације ‘Година археологије 2025.’ која се тренутно одржава у Србији, припремили смо програм ‘Домаћа кинематографија’. Кроз овај програм желимо размотрити период домаће кинематографије од 1945. до 1990. године и анализирати како су археолози приказивани на филму, те да ли се и како мјењао поглед на археологе током тог периода – објаснио је Марковић, изразивши задовољство што је програм представио и пред публиком у Градишци.
Душан Којић, археолог Завичајног музеја Градишка, нагласио је важност сарадње два завичајна музеја.
-Сарадња између наша два завичајна музеја, Руме и Градишке, сматрамо изузетно важном. Иако су оба музеја претежно фокусирана на локалне теме, слични су нам начини на које те теме обрађујемо, као и приступ промоцији и приказивању нашег рада – рекао је Којић који је додао да је циљ исти, приближити садржај локалној популацији.
Он је истакао да је тема „Археологија у домаћој кинематографији“ посебно занимљива јер се начин на који је археологија презентована у јавности често разликује од индивидуалног схватања.
– Лазаров рад је усмјерен на то како је наша филмска умјетност приказивала археологију као науку и струку. Намјера је да се премости схватање археологије ‘из угла археолога’ и начин на који је она приказана широј јавности путем медија који служи као посредник између директног контакта археолога и публике – закључио је Којић.
