Изложба слика сестринства манастира Јасеновац ”СВЕТИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ У СВЈЕТЛОСТИ ВАСКРСЕЊА”, 04. децембар 2018. године, у 14 часова, ЈУ Завичајни музеј Градишка
Изложбу ће отворити Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски господин Јован.
Монахиња манастира Јасеновац, сестра Марија заједно са сестринством и игуманијом сестром Серафимом кроз слике је овјековјечила страдање јасеновачких жртава. Сам циклус чини 21 слика, гдје су представљени Топола ужаса, Бака Љубино сјећање, Сабласно језеро, Св. Великомученик Георгије на путу за Јасеновац, Јасеновачко богојављење, Небеско царство светих новомученика, Јутро на логорској жици, итд.
Кроз ОКО Јасеновца у РАЈ
Променада кроз радове сестре Марије је чудесан доживљај. Она сама посећује места страшног страдалништва и претаче их у рајску поетику кроз иконичан изобраз древног коптско-јерменско-грузијског псеудоинфантилног стила и илустративно „наивног“ приступа…
Шетајући кроз њене пејзаже не можемо а да се не запитамо да ли су та места ужаса преображен свет из рајске перспективе: „Топола ужаса“ постаје „Топола Мира“, „Хумка“ постаје ризница благодати, „Јасен“ постаје рајска башта… Монахиња Марија прозире много дубље од самог опажаја, саме ликовне визуелности; суштински претвара „воду у вино“, транспонује један наратив на бајколик начин у поруку рајске и Божанске вечности.
Алексеј Д. Ђермановић
ЛАЗАРЕВ ВИЈЕНАЦ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ
Годинама и десетљећима послије Косовске битке, Пећка патријаршија и њен народ су се са великим трудом мучили да појме и у црквено-народном уму уобличе крсно-васкрсни Косовски бој. Тај труд је породио и натпис деспота Стефана на стубу на Газиместану, и косовски циклус наше епске поезије, и све оно што ће као Косовски Завјет од тада чинити срж бића српског народа и помјесне Цркве Српске.
Круна Косовског Завјета јесте култ Светога цара Лазара, којег је као „светопочившег“ први пут поменула његова кћер, Јелена Балшић, у ктиторском натпису своје гробне цркве Благовјештења Богородичиног на горици Бешка на Скадарском језеру.
Да уобличи сјећање на своје Ново Косово – Јасеновац, Православној Цркви и српском народу као да је требало још више времена. Од Скендеревог клика Мајке Кнешпољке на Палежу на Козари на Преображење 1942. године, преко подизања Богдановићевог Цвијета 1966. године, преко освештања обновљеног храма Светог Јована Претече у Јасеновцу 1984. године, до доласка Цариградског Патријарха у Јасеновац који се збио у наше дане – 2016. године, уобличава се спомен Новомученика Јасеновца као најдрагоцјенијег дара који је наш народ принио Христу распетоме и васкрсломе.
И гле чуда – једна монахиња, која је свој иночки живот започела на истој тој Бешки на Скадарском језеру, ставља пред нас вјечно живе Јасеновачке мученичке цвјетове, али у таквом вијенцу у коме су они уплетени скупа са њеним сестрама Манастира Јасеновца, с народом који живи са Манастиром, с владикама и патријарсима. А сви они – или сви ми – у њеним сликама чинимо цвјетни вијенац, процвали трнов вијенац на глави Васкрслога Христа, који се у Јасеновцу сараспиње и саваскрсава.
+Јован, Епископ Пакрачко-славонски