У поткозарском селу Кијевци, близу Градишке, почела је дуго планирана обнова манастира Карановац. То је велики догађај за Поткозарје, за Републику Српску и цијели српски народ, рекао је епископ бањалучки Јефрем, приликом почетка обнове, коју је он благословио.
Дугогодишња археолошка истраживања у селу Горњи Кијевци код Градишке, потврдила су постојање некадашњег средњовјековног манастира из периода Стефана Драгутина из лозе Немањића.
Смјештен је испод планине Козаре у долини ријеке Лубине, на равничарском комплексу њива под називом Карановац, казао је за Српскаинфо археолог Бојан Вујиновић, градски менаџер и доскорашњи директор Завичајног музеја.
Манастир се први пут помиње у Босанској вили из 1886. године, када се наводи да се у манастиру служило до неког ,,рата са Турцима”, подсјећа Вујиновић.
– Манастир је у археолошком смислу евидентиран тек 1955. године, када је пронађен материјал из времена праисторије, римског периода и средњег вијека, а прва археолошка истраживања, којим је руководио Милан Ђурђевић, извршена су 2004. године – изјавио је Вујиновић.
Манастир је првобитно саграђен као једнобродна сакрална грађевина правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку, којој је касније дограђена припрата на западу. Грађена је од козарачког камена, повезаним кречним малтером, те кровом од дрвених дасака, такозване шиндре.
– У овом православном средњовјековном манастиру пронађен је најстарији и најзападнији ћирилични натпис из 1301. године, када се помиње поп манастира Ломнице, који врши службу у манастирској цркви у Кијевцима. Унутар овог манастира пронађене су и фреске, које се са сигурношћу могу довести у везу са српско-византијским стилом, те се лако могу препознати по бјеличатим круговима на драперијама свештеника, који заправо имитирају бисере – каже археолог Вујиновић који неколико година, заједно са групом сарадника, интензивно ради на истраживању Карановца и шире локације, познате међу локалним становништвом као манастириште.
– На овом локалитету пронађена је и некропола, са великим бројем мрамора на којима сусрећемо глагољичне натписе. Један од њих, са глагољичним натписом, са мушким именом у дативу – Радину, доводи се у везу са периодом од 11. до 12. вијека, те и ако из релативно касног времена, иде у прилог ћирило-методској традицији – појашњава Вујиновић износећи мноштво доказа о бурном животу у манстиру Карановац који сада, послије неколико вијекова поново васкрсава. Археолошко истраживање овог локалитета почело је прије десетак година, када је Завичајни музеј из Градишке одлучио да покрене обимне послове и утврди нове чињенице о постојању и животу манастира. Пронађени су сребрне наушнице, римски новчићи, фибула (копча) од бронзе, римска наруквица од стаклене пасте, појасна копча од гвожђа, ексери од гвожђа, те велика количина римске и средњовјековне керамике.
– У унутрашњости манастирске цркве истражен је други слој сахрањивања, пронађен већи број дјелимично уништених скелета постављених карактеристично за хришћански начин сахрањивања. Током истраживања манастирске цркве у у олтарском дијелу такође је пронађена римска керамика, па се може претпоставити да је овај објекат кориштен као касноантичка, односно ранохришћанска базилика – каже археолог Бојан Вујиновић. Потпуно је сигурно, додаје он, да је манастирска црква кориштена у касном средњем вијеку, у периоду од 13. до средине 16. вијека. Још један занимљив натпис из друге половине 14. вијека, ,,то јесте Милета Стојић”, пронађен овдје, наводи на закључак да је испод надгробне плоче сахрањен дјечак са јасним именом и презименом.
– То је заправо најстарије познато име и презиме из Поткозараја, које са сигурношћу можемо потврдити, а занимљиво је да и данас на овом терену има Стојића и Стојнића, – подсјећа Вујиновић. Овај археолошки локалитет занимљив је свакако јер се на њему могу сагледати најмање два миленијума културне баштине. Ту је поред средњовјековног манастира и некрополе пронађена римско пољопривредно имање, вила рустика из времена од првог до четвртог вијека, те двије цркве брвнаре из турског периода, из времена друге половине 16. и 19. вијека. Завршетак обнове комплекса, на мјесту гдје су прве богомоље изграђене прије два миленијума и које свједоче о настанку и развоју српске историје и културне баштине, планиран је до 2025. године.Градска управа је иницијатор градње будућег манастира, те је откупила земљиште и створила друге претпоставке за градњу. Ова управа такође је израдила пројекте приступне саобраћајнице, моста и регулације ријеке Лубине, пронашла партнере у реализацији наведене инфраструктуре. Дугујемо неизмјерну захвалност јавним предузећима „ Аутопутеви“ Републике Српске, „Путеви“ Републике Српске и ,,Воде Српске”, чији су представници разумјели и схватили циљ овог важног посла, односно обнову манстира, казао нам је Зоран Аџић, градоначелник Градишке.
– Свакако је најважнија карика Бањалучка епархија на челу са његовим преосвештенством, господином Јефремом, епископом бањалучким који је обезбиједио пројекте манастирског комплекса, манастирске цркве, манастирских конака и других објеката, који се граде непосредно уз некадашњи средњовековни манастир. Надамо се да ће за неколико година васкрснути ова православна светиња на радост Градишке и свих њених старновника, православних наших вјерника и становништва Козаре и Поткозарја али и цијелог региона – наглашава Аџић.
Археолошки парк
У оквиру будућег манастира у Кијевцима, поред цркве и манастирских конака, биће презентован археолошки парк, национални споменик БиХ, а садржи средњовјековну манастирску цркву са некрополом, римско пољопривредно имање и двије цркве брвнаре из турског периода, казао је за Српскаинфо Бојан Вујиновић.
Он наглашава да је планиран и музеј у склопу манастирских конака, гдје ће бити изложени најзначајнији експонати, пронађени кроз археолошка истраживања у посљедњих двадесетак година. Ти експонати ће испричати причу о овом локалитету и о идентитету средњовековног православног становништва на овом подручју.
Туризам
Локалитет Карановац биће дио прве интерпретативне руте у БиХ под називом ,,Пут меда и Римљана”, гдје ће сви посјетиоци моћи путем дигиталних инфо табли сагледати тродимензионалне моделе некадашњих објеката, прочитати о свим детаљима, а при томе бити и дио ове туристичке приче и бициклистичких стаза, прецизирали су у Туристичкој организацији Градишка која има веома активну улогу на обнови манастира и осмишљавању садржаја.
На Лубини, преко које је изграђен мост а у току регулација ријеке, планирано је и шеталиште у дужини од 2,5 километара, те увезивање пољупривредних газдинстава, одмаралишта и планинарских домова кроз гастрономију и адреналински туризам, потврдила је Валентина Перић, директор градишке Туристичке организације.
Извор: Српска инфо