ГРАДИШКА – Поводом 107. годишњице смрти учитеља Вељка Чубриловића, члана “Младе Босне” и учесника Сарајевског атентата на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда, дана 3. фебруара 2022. године у Културном центру је одржано предавање под називом ” “Размишљање о Чубриловићима, свједочанства храбрости и родољубља”.
Предавање је организовао Завичајни музеј Градишка, а о овој теми су говорили универзитетски профестор Боривој Милошевић и историчар Бојан Вујчић, директор Завичајног музеја Градишка.
Вељко је изданак Чубриловића, најпознатије градишке породице која је изњедрила и првог љекара у БиХ и академика, те писце и просвјетне раднике.
Вујчић рекао је да је прича о градишкој породици Чубриловић у ранијем периоду била занамарена.
-Породица Чубриловић нас је задужила, како на просвјетном тако и на националном плану, посебно одређени члнови ове породице као што је Вељко, који био симбол страдања срспког народа у Првом свјетском рату. Ту су Вељков брат и најмлађи син Јове и Савке Чубриловић академик Васо Чубриловић, затим његова сестра Стака Бокоњић, која је била прва жена доктору Босни и Херцеговини – навео је Вујчић.
Милошевић је подсјетио да се Градишка кроз филм „Учитељу ланцима“ и изградњу споменика Вељку Чубриловићу и трга посвећеног његовој породици настојала одужити и подсјећати нове генерације на њихову жртву.
-Вељко је рођен 1886. године и био је доста старији од осталих чланова Младе Босне, али је са њима дијелио политичке и националне идеале, ставове и увјерења. Он се својих ставова није одрекао до своје смрти и у томе је заправо величина ове изузетне родољубиве и патриотске личности. Надам се да 3. фебруар није једини дан када ћемо се сјећати великог српског учитеља и родољуба – рекао је Милошевић.
Вељко Чубриловић је рођен 6. јуна 1886. године у Градишци у којој је живио тек да заврши основну школу. Био је новосадски гимназијалац, а у Сомбору је 1905. године завршио учитељску школу.
Одмах је постављен за учитеља у Српској основној школу у Тузли. Сљедеће године упознао је супругу Јованку. 1910. године преселили су у Прибој испод планине Мајевице, гдје су Вељко и Јованка учитељовали.
Вељко је основао Спортско друштво “Соко”, “Побратимство“, “Народну читаоницу” и Пододбор “Просвјете”. На други дан Духова 1910. године организовао је до тада невиђени Соколски слет на којем су учествовали спортисти из Тузле, Брчког, Бијељине, Зворника, Прибоја и других мајевичких села. Као припадник „Народне одбране“ Вељко Чубриловић је био веза између чланова „Младе Босне“ и Србије. Оружје за извршење атентата су Гаврило Принцип и Трифко Грабеж пребацили из Србије до Тузле и даље, пут Сарајева, уз Вељкову помоћ и посредовање пријатеља Митра и Неђе Керовића и Цвијана Стјепановића из Прибоја
Вељко Чубриловић је ухапшен у Прибоју 8. јула 1914. године и преко Зворника и Тузле одведен у Сарајево. У сарајевском затвору провео је осам мјесеци гдје је саслушаван, ислеђиван и на крају осуђен на смртну казну вјешањем.
Смртна казна извршена је око седам сати ујутро , 3. фебруара 1915. године. Чубриловић је објешен заједно са Мишком Јовановићем и Данилом Илићем. Најмлађи учесник Сарајевског атентата био је Вељков брат Васо, осуђен на дугогодишњу робију. Васо је био познати историчар, академик, а њихова сестра Стака била је први љекар у БиХ. Дипломирала је у Прагу 1911.године.
Вељков отац Јово је поријеклом из Крупе на Врбасу, одакле потичу многи Чубриловићи. Бавио се трговином, учествовао је у Српском устанку у БиХ 1875–1878 и био добровољац у Српско-турском рату.
У породици је било десеторо дјеце који су се рађали према следећем редослиједу: Јованка, Чедо, Здравко, Стака, Вељко, Лепа, Вида, Милорад, Бранко и Васо. Троје прворођених су рано умрли. Како је Јово рано умро (1898), а десетак година касније умрла је и мајка Савка , бригу о дјеци је водио очев ујак Васо Видовић који је важио за угледног трговца у Градишци. Бригу о млађој дјеци су касније преузели Вељко и Стака и Вида.
Фото галерија:
